Aktuelno

Ovo je rubrika aktuelnosti koju smo osmislili kako bi korisnicima omogućili da budu u toku sa najaktuelnijim pitanjima pravne prakse.

 

Odlazak državnih preduzeća u stečaj i prava njihovih radnika

Nažalost neretko se dešava da u Srbiji neko od velikih preduzeća u državnom vlasništvu ode u stečaj, a kako činjenice ukazuju, taj trend će se nastaviti i dalje.

Na hiljade radnika tih preduzeća ostaju bez posla a velika većina njih ostaje uskraćena za osnovna saznanja o svojim pravima. Zbog ove činjenice, a i zbog same finansijske situacije u kojoj se nalaze, oni bivaju onemogućeni da konsultuju pravne stručnjake i ostvare svoja prava.

… dalje

U ovom tekstu ćemo nastojati da obradimo najbitnije činjenice koje se tiču prava radnika u datom slučaju.

Kada se govori o stečaju, prvenstveno treba imati na umu, da on predstavlja institute kolektivnog namirenja poverilaca, generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika, čime on prestaje da postoji kao pravni subjekat.

To znači da određeno preduzeće nije u mogućnosti da izmiri svoje finansijske obaveze, te kada se ispune zakonom predviđeni uslovi, pristupa se isplati prema svim poznatim licima (pravnim I fizičkim) iz njegove celokupne imovine.

Dakle, u ovakvom slučaju, radnici gube svoja radna mesta. U navedenom slučaju, svaki radnik ima pravo da mu se isplate one plate koje mu je preduzeće dužno, a najviše 12 poslednjih plata.  Ukoliko u stečajnoj masi nema dovoljno sredstava da se radnicima isplate zaostala potraživanja, radnici se mogu obratiti fondu solidarnosti od koga mogu naplatiti poslednjih 9 dugovanih plata i to u minimalnom iznosu koji država propisuje za zaposlena lica u trenutku podnošenja zahteva za ovakvu naplatu ( trenutno to iznos 121 EUR na mesečnom nivou).

Treba imati na umu da ovakva dugovanja radnik mora prijaviti u stečajnom postupku i da se radnici preduzeća u stečaju prvi naplaćuju iz imovine preduzeća.

Po dobijanju otkaza, radnik ima pravo i da se prijavi nacionalnoj službi za zapošljavanje, te da za vreme dok traži posao (preko njih ili samostalno), dobije zdravstvenu zaštitu o državnom trošku (knjižica se overava svaka 3 meseca). Takođe, ima pravo i na pomoć od strane države, čiji iznos i dužina trajanja zavise direktno od godina staža koje lice ima.

Ovo su suštinska prava koje ima svako lice koje je bilo zaposleno u preduzeću koje je u stečaju, a kako mi znamo da je svaki slučaj specifičan na svoj način, za sva dalja pitanja i preciznije odgovore treba konsultovati pravnog stručnjaka.

 

 


JKP Parking Servis- Neustavnost i nezakonitost prilikom naplate parkiranja

Dragi sugrađani, ovim bi želeli da vam ukažemo na određene neustavne i nezakonite postupke koje JKP Parking Servis svakodnevno praktikuje prilikom naplate parkiranja.

Javni parking je po zakonu definisan kao posebno obeležena površina koja je namenjena za parkiranje i zaustavljanje motornih vozila. Odlukom Gradskih I opštinskih vlasti, JKP Parking Servis je dobio ovlašćenja da naplaćuje parking na za to obeleženim mestima po gradskim parking zonama. Međutim, ovakva odluka ne može biti sama po sebi važeća, jer jedino zakon može davati ovakva ovlašćenja- a što u konkretnom primeru nije slučaj.

Kada se parkirate na jednom od obeleženih parking mesta vi ste u suštini pristali na plaćanje cene parkiranja po satu, a u maksimalnom vremenskom trajanju koje je određeno za svaku zonu pojedinačno. Ukoliko ne platite parking ili se zadržite posle isteka trajanja parkiranja, vas će na automobilu sačekati kazna za parkiranje.

Tu počinje sva nezakonitost postupanja koju JKP parking servis uz pomoć gradskih vlasti uporno pokušava da nametne građanima Srbije.

Prvo, primetićete da je sama kazna zakačena na brisač, što zakon svakako ne poznaje kao način uručenja ijednog pisma, a kamoli kazne.

Drugo, to ne može ni biti kazna, zato što je Parking Servis javno komunalno preduzeće, a ne državni organ. Jedino državni organi imaju zakonske ingerencije da kažnjavaju i to isključivo na osnovu zakonskih odredbi – nikako samovoljno.

Treće,  ukoliko pažljivo pročitate ‘Kaznu” videćete da na njoj piše “Dnevna Karta”, što takođe ne opisuje pravu prirodu ovog pismena.

Dnevna karta bi mogla isključivo označavati iznos koji bi bio obračunat na osnovu cene parkiranja po satu, za broj sati važenja naplate parkinga na dnevnom nivou (od 8h do 21h). Ukoliko uzmete zvaničnu cenu sata parkiranja u bilo kojoj zoni i pomnožite sa brojem sati u kojem se parkiranje naplaćuje videćete da je ta suma daleko manja od one koju vama naplaćuju pod nazivom “Dnevna karta”.

Imajući u vidu sve gore navedeno  mi građanima savetujemo da ukoliko imaju neplaćenih takozvanih “Kazni ili Dnevnih karata”, a koje su dospele na naplatu, to jest na izvršenje, da napisu prigovor na rešenje o izvršenju ili da se obrate našem portalu gde ćemo im mi vrlo rado pružiti svu neophodnu sadržinu i forme potrebne za navedeni pravni lek, te ćemo im olakšati ostvarivanje njihovih zakonskih prava  koliko god je to moguće.

Zajedno smo jači…